Од уласка Радничког у Прву лигу, Чаир је важио за врућ терен гостујућим екипама. Паклена атмосфера коју је тада фудбалски Ниш стварао попуњавајући стадион до последњег места, омогућавала је врхунске резултате.
Организована подршка са трибина после 1984.године, и поред добре посећености утакмицама, изостала је све до 1989.године. Те године, у септембру, на утакмици против Црвене звезде, доноси се одлука о оснивању нове навијачке групе која ће бодрити Раднички и стати раме уз раме са осталим навијачким групама тадашње Југославије.
Узевши у обзир све предлоге, најватреније присталице клуба једногласно усвајају име
“ М Е Р А К Л И Ј Е “, пре свега из традиционалних нишких разлога.
Трећа генерација „Мераклија“, која је тренутно и најактуелнија, појавила се на југу Чаира у јесен 1995.године. Од тада „Мераклије“ добијају на бројности, а повећавају се и активности. Групу већ тада освежавају нове снаге навијача.
Такмичарску 1996/97 годину Раднички игра у Првој „Б“ лиги, али и поред тога „Мераклије“ посећују све утакмице, како у Нишу тако и на страни. У тој сезони „Мераклије“ праве и добре кореографије у Нишу и на гостовањима. На гостовање се одлази са један или два аутобуса – Ваљево, Лозница, Смедерево, Суботица, Крагујевац ...
Екскурзија у Првој „Б“ лиги је била кратка али поучна, а повратком у Прву „А“ групу на трибине се враћа и добар део публике. Добра игра Радничког доводи и много нових клинаца на трибине, а „Мераклије“ употпуњују свој фолклор новим шаловима у три варијанте и дресовима клуба. Сезона 1999/2000 представља врхунац навијачке групе „Мераклија“.
После једне деценије заједничког живота „Мераклије“ имају чиме да се похвале. Највеће признање је сигурно то, што се фудбалери и Управа клуба поносе њима. Захваљујући добром односу са Управом „Мераклије“ добијају своје просторије, а ниједно гостовање се не пропушта.
Успешно се ради и на пољу маркетинга. Само у овој години урађено је више него свих претходнох година. „Мераклије“ на својим ознакама: прслуцима, капама, шаловима, привесцима, налепницама и оловкама имају само једну поруку „Немој да будеш странац у свом граду, обоји град бојама свог клуба. Буди и ти Мераклија“.